У уторак, 12.4.2022. године у сали Културног центра у Тополи изведена је дуо драма ,,Бедеми ћирилице''. Имали смо задовољство да разговарамо са глумцима ове представе Александром Јеленићем и Предрагом Јовановићем. Замолили смо их да се представе и кажу нешто о себи и представи.
Александар Јеленић:,, Ја сам Александар Јеленић, глумац у представи коју сте погледали, а која се зове ,,Бедеми ћирилице''. Предраг Јовановић и ја играмо ову дуо драму која говори о словенској писмености, о настанку тог јако значајног писма. Бавим се глумом одавно. Глумим у позоришту, снимам филмове, серије. Драго ми је што су наставници довели своје ученике који су имали прилику да погледају ову представу. Драго ми је што сте били дивни гледаоци, што сте нам дали леп аплауз на почетку и крају представе и презадовољан сам што сам данас у Тополи.''
Предраг Јовановић: ,, Ја сам Предраг Јовановић, глумац из Параћина. Дуго сам био члан позоришта у Јагодини, а затим позоришта у Параћину. Глумом се бавим од 2009. године. Завршио сам Учитељски факултет. У слободно време свирам гитару, волим природу, пецање, волим дружење. Учествовао сам у многим представама. Последња представа коју сам радио је ,,Бедеми ћирилице'' по тексту Владимира Ђорђевића из Крагујевца. Режију за ову представу је урадио Милић Јовановић, глумац Књажевско- српског театра у Крагујевцу. Представа је настала у Крагујевцу и цела та екипа која се окупила око ове представе, око сценографије, реквизита, текста, режије, глуме, тона је из Крагујевца.Глас који сте чули у току представе преко звучника је позајмио Саша Филиповић, глумац Књажевско- српског театра. Он је истакнути глумац који је играо у многим филмовима и серијама. Поред позоришта Александар и ја се бавимо глумом професионално. Глумимо у филмовима, серијама, радили смо спотове. Драго нам је што смо данас гостовали у Тополи, драго нам је што сте ви били наша дивна публика. Ова представа је примерена узрасту средње школе, али могу да прате и ученици шестог, седмог и осмог разреда.
Теодора Спасић:,, Хвала Вам на исцрпном представљању. Можете ли нам рећи како сте задовољни атмосфером на данашњој представи?''
Александар Јеленић:,, Лепо је овде. Сала нема неких могућности. Када се представа игра у професионалним позориштима она изгледа мало другачије. Рецимо ове лутке које сте видели и које износимо у току представе у професионалном позоришту се оне спуштају помоћу цуга и оне као да силазе са неба, а на крају представе се подижу. Међутим, без обзира што нисмо имали те техничке могућности, лепо је било. Презадовољни смо како смо одиграли, а задовољни смо и публиком. Утисци су феноменални.''
Лука Живановић:'' Да ли је тешко одглумети ову представу?''
Предраг Јовановић:,, Текст је доста тежак за изговор. Има доста израза који су захтевни. Било је доста тешко научити текст, али смо кроз текст доста научили о Ћирилу и Методију, о њиховом путу ка описмењавању словенског народа.''
Емилија Јокић:,,Шта је порука ове представе?''
Александар Јеленић:,,Ова представа има много порука, али мислим да је главни циљ ове представе да расветли неке ствари публици, које сигурно нису знали, јер и ми који смо спремали ову представу смо много сазнали док смо истраживали и спремали представу и спремали ликове. Она је значајна у едукативном смислу за публику. Поред те едукативне стране има много тога да се види. Рецимо тај сукоб који су имали између себе, расправа око новца. Има пуно симболике у представи која се може запазити и у самим реквизитима. На првом месту је едукација.''
Емилија Јокић:,, Колико сте дуго спремали представу?''
Предраг Јовановић:,, Представу смо спремали у Крагујевцу. Имали смо петнаестак проба које су трајале по четири или пет сати. Морали смо тако да радимо. Нисмо пробали свакодневно, већ два пута у току недеље, али смо остајали целодневно.Морали смо тако због организације јер ја сам из Параћина, а Александар је из Тополе, редитељ је из Крагујевца. Налазили смо се у Крагујевцу у тренуцима када смо имали времена и то се продужило на два месеца.
Нина Милојевић:,,Да ли је представа протекла како сте желели?''
Александар Јеленић:,,Презадовољни смо, све је протекло како треба.''
Миа Тодоровић:,, Да ли је било тешко уживети се у улоге Ћирила и Методија?''
Предраг Јовановић:,,Било је тешко, доста се радило. Припремајући ликове морали смо много да учимо. Сазнавали смо нове ствари и било је тешко ући у проблематику ликова, њихових односа. Уз помоћ редитеља смо све то успели да изнесемо на најбољи могући начин.''
Миа Тодоровић:,,Александре, колико се дуго бавите глумом?''
Александар Јеленић:,, Почео сам да се бавим глумом још у средњој школи, у драмским секцијама. Када сам уписао факултет постао сам члан Јагодинског позоришта и провео сам пет или шест година у том позоришту. Затим сам спремали нешто у приватним продукцијама, за приватне агенције. Када све то сагледам, глумим већ скоро двадесет година, ако рачунамо и средњу школу.''
Миа Тодоровић:,,Која је најзначајнија улога коју сте глумели?''
Александар Јеленић:,,Све улоге су значајне. Могу рећи која је најлепша улога за мене. Једна од најлепших улога је улога Ћирила, управо из ове представе. Играо сам пар главних улога у Јагодинском позоришту и могао бих да истакнем Војислава Вучића. То је комедија у којој глумим глумца који има неких проблема у животу. Та представа ми је јако драга. Уз њу ,,Обичан човек'', улога Дамњановића и ,,Легија части''. То је представа о нашој јунакињи, хероини Милунки Савић. У тој представи играм Танаска Топаловића.''
Теодора Спасић:,, Да ли је тешко бити глумац?''
Александар Јеленић:,, Тешко, у смислу што је напорно. Потребно је пуно одрицања док се припремају улоге, има много истраживања. Али је прелеп посао, па не бих баш рекао да је тежак. Мени је задовољство да радим овај посао. Уживам у свакој представи и у свакој улози.''
Нина Милојевић:,, Пошто радите овај посао, да ли пуно путујете и да ли Вам је то напорно?''
Предраг Јовановић:,, Путујемо доста. Мало смо мање гостовали протекле две године. Представа је, иначе, настала 2019. године, јуна месеца. С обзиром на ситуацију са ковидом 19, дуго времена су позоришта била затворена па смо путовали мање него што смо очекивали. Сада се све враћа у нормалу тако да смо задовољни бројем наступања. Путовали смо и у Црну Гору, гостовали смо у Будви, играли смо у Новом Саду, у Зрењанину, Параћину, Тополи, Аранђеловцу, Крагујевцу, Бајиној Башти. Путовања су нам задовољство. Јесте напорно када путујемо, али се ми организујемо када идемо на неки даљи пут на два или више дана па тамо преспавамо. Одиграмо представу више пута. Александар и ја смо велики пријатељи па нам то није проблем.Са нама иде још неколико људи који нам помажу око сценографије, музике, светла. У последње време са нама иде и ваш суграђанин Вукашин Вујичић.''
Миа Тодоровић:,, Која је Ваша порука младим глумцима и деци која имају глумачке снове?''
Александар Јеленић:,, Одлично питање. Ова порука није само за младе глумце већ за сву децу, ђаке. Ако имате неке снове, немојте никада одустајати од њих, борите се за своје снове ма колико вам било тешко да се изборите са тим и ако мислите да нико не верује у вас. Све то ставите на страну. Ми смо остварили наше снове. Када смо кренули као средњошколци да се бавимо глумом, нисмо могли ни да замислимо да ћемо играти на сценама на којима данас играмо и да ћемо се бавити снимањем свих тих филмова које снимамо. Без обзира чиме се бавите и које снове имате, никад, никад ни по коју цену не одустајте, борите се и радите на себи!''
Предраг Јовановић:,,Моја порука за младе глумце који би волели да успеју у том послу је да верују у себе и буду истрајни и да не дозволе никоме да их у том сну спута. Без обзира да ли је глума, спорт, музика, игра, било шта што има везе са уметношћу, немојте да одустајете ако вас то испуњава и то волите јер на крају ћете сигурно бити награђени за ваш труд.''
Миа Тодоровић:,, Хвала Вам много на разговору. Научили смо данас доста тога. Веома сте пријатни саговорници и исцрпно сте одговарали на наша питања. Надам се да ћемо се ускоро поново видети и уживати у некој новој представи. До скорог виђења!''
Чланови новинарске секције
Миа Тодоровић
Емилија Јокић
Нина Милојевић
Теодора Спасић
Лука Живановић